Učenici IV beogradske gimnazije
Učenike IV beogradske gimnazije posetio je sportista Miloš Vasić – student MBS-a
25.04.2017.
Đaci srednje turističke škole
Đaci Srednje turističke škole Novi Beograd posetili su MBS
25.04.2017.

Postherojski „hladni“ mir

Postherojski hladni mir

Novi svetski poredak nastao na ruševinama Hladnog rata nije stvorio uslove za napredak i mir među narodima. Umesto „Hladnog rata“ , kako ističu vojni analitičari, uspostavlja se Hladni mir. Političke krize, religijski, etnički i drugi sukobi najčešće su posledice pokušaja ostvarivanja ekonomskih, nacionalnih, a ponekad i najužih privatnih interesa transnacionalnih kompanija. Svet danas potresaju mnogobrojni sukobi.

Sve političke teorije zapada posle Drugog svetskog rata bile su zasnovane na uverenju da se suparnički komunistički blok mora i može srušiti jedino oružanim putem, te su nakon uspešnog razaranja suparničkog bloka bile suočene sa nepostojanjem premisa posthladnoratovskog uređenja sveta. Neočekivano, ili možda neočekivano samo za običnog građanina, strateška slika Evrope izmenjena je dramatičnim promenama početkom devedesetih godina dvadesetog veka uz nastanak tzv.novog svetskog poretka.

Međunarodni poredak u odnosu na unutrašnji ima niz svojih specifičnosti. Unutrašnji poredak postavljen je vertikalno i počiva na hijerarhiji vlasti, dok je međunarodni postavljen horizontalno i proizvod je volje suverenih država. Sloboda suverenih država u savremenim uslovima i više je nego relativna, jer volja država trpi signifikantna ograničenja koja proizilaze iz imperativnih normi i seta objektivnih činilaca, posebno tehnološke revolucije. Novi svetski poredak mogao bi se definisati kao jedna varijanta dobro poznate stare hegemonističke stabilnosti po kojoj međunarodni odnosi počivaju na hegemoniji najmoćnije sile. U takvoj konstelaciji snaga i interesa, nacionalni interes iza kojeg se kriju velike svetske sile i kojim se opravdavaju akcije na šahovskoj tabli sveta, postao je krajnje širok pojam. To više nije kontrola nad sopstvenim prostorom i teritorijama u susedstvu, već kontrola strategijskih puteva po celom svetu i dragocenih sirovina udaljenih i desetinama hiljada kilometara, zaštita saveznika i savezničkih režima, osiguranje vojnih baza u stranim zemljama, osvajanje tržišta, pa čak i poštovanje ljudskih prava, briga o demokratskom uređenju i slično. Sve je evidentnija tendencija država hegemona uz koje, ili pak, iza kojih stoje transnacionalni interesi velikih kompanija da su suverene države prevaziđene, da se vremenom moraju odreći svoje ekonomske moći, jer time žele steći legalitet i legitimitet za svoje akcije po čitavom svetu. Vrši se prestruktuiranje sveta i prenošenje vlasti sa nacionalnih država na nadnacionalni entitet i time suverenitet država ostaje bez praktičnog značaja. Dvojakim moralnim aršinima se kroji sudbina država i naroda. Svedoci smo bespoštedne borbe i patnji i stradanja nedužnh žrtava kao posledica postherojskog „hladnog“ mira.

Savremeni problemi bezbednosti su jedan vrlo jasan pluralizam simptoma, kao i potvrda eksplicitne strukturne krize u kojoj se savremeno društvo nalazi. Za razliku od –  moguće uvreženog mišljenja koje bi prosečan građanin istakao – spoljna politika je danas, u osnovi, politika nacionalne bezbednosti, jer postoji nesumnljivo nepodudarnost između tradicionalnog sistema državnog suvereniteta i sveprisutnijeg narastajućeg procesa narušavanja tog suvereniteta. Novo razdoblje u koje smo dobrano zagazili svedok je pojave i intenziviranja novih oblika pretnji  po unutrašnju i spoljašnju bezbednost. Širok je spektar pretnji, od ilegalne preprodaje droge i transnacionalne kriminalne aktivnosti do degradacije životne sredine, ekonomskih i trgovinskih sporova, oskudnosti resursa, masovnih migracija ljudi i prevelikog rasta svetske populacije. Sve ovo je rezultiralo novom međunarodnom konfiguracijom socijalnih, političkih i ekonomskih sukoba. Sadašnji sistemi međunarodne bezbednosti, uspostavljeni kako bi se bavili efektima i posledicama razdoblja Hladnog rata – sve je evidentnije – ne uspevaju da odolevaju izazovima ovog novog posthladnoratovskog perioda. Potrebni su novi transformisani sistemi kolektivne bezbednosti koji će se baviti ovim opasnostima, zajedno sa novim metodama posredovanja, pomirenja i prevencije sukoba.

Postanite student MBS i steknite znanja koja će Vas približiti razumevanju pravnih aspekata savremene bezbednosti.

Saradnik u nastavi
MA Nina Bulatović