Osnovne strategije kreativnog mišljenja – I deo
11.10.2017.
Kurs „Kako da preduzetnici smanje svoje mesečne poreske dažbine“
11.10.2017.

Osnovne strategije kreativnog mišljenja – II deo

Nastavljamo prethodni blog u kojem smo obradili prvu grupaciju strategija kreativnog mišljenja.

II Misliti ono što drugi ne misle. U okviru ove grupacije razlikujemo 6 različitih strategija. Njihov cilj je stimulisanje rađanja inovativnih ideja uključivanjem faktora verovatnoće i neizvesnosti radi destabilizovanja postojećih obrazaca konvencionalnog razmišljanja. Takođe, one pomažu u reorganizovanju misli na nove načine.

3. Misliti “tečno”. Ovu strategiju alternativno možemo nazvati i “Biti produktivan”. Zajednička osobina većine kreativnih ljudi je velika produktivnost. Na primer, Tomas Edison je imao 1.093 registrovanih patenata. Njegov metod za obezbeđenje odgovarajućeg broja pronalazaka je davanje sebi konkretnih zadataka: svakih deset dana je trebalo pronaći jedan manje značajan, a svakih šest meseci jedan značajan izum. Čuveni kompozitor Johan Sebastijan Bah je pisao novu kantatu na svakih nedelju dana, čak i kada je bio bolestan ili iscrpljen. Albert Ajnštajn je najpoznatiji po svom članku o relativnosti, ali je napisao i 248 drugih naučnih članaka.

Kao što priroda stvara mnogo mogućnosti, vrsta i jedinki i onda dozvoljava da proces prirodne selekcije odabere one koje će preživeti (najuspešnije), tako i kreativni ljudi stvaraju mnoštvo ideja od koje će samo neke biti uspešne. Iz kvantiteta se rađa kvalitet.

4. Praviti nove kombinacije. Kreativne osobe imaju sposobnost kombinovanja postojećih obrazaca, elemenata i koncepcija na potpuno nove načine. Preciznije, njihova intucija i racio dozvoljavaju nasumično kombinovanje elemenata i izbor najboljih kombinacija. Kreativni ljudi su kao inteligentna deca sa Lego kockama. Oni uvek kombinuju ideje, slike i misli u različite kombinacije koristeći moći svesnog i nesvesnog uma. Na primer, Ajnštajnova čuvena jednačina E=mc2 je nastala tako što je on kombinovao koncepte energije, mase i brzine svetlosti – sve od ranije poznate tadašnjoj fizici. On ih je samo kombinovao na nov način. Ajnštajn je uspeo da vidi nešto novo u toj konstelaciji što je promaklo drugim istraživačima. Taj metod je on nazivao “igra kombinacije” (combinatory play) i ona je očigledno bila okosnica njegovih ideja.

5. Spojiti nespojivo. Jedna osobina naročito izdvaja talentovane i kreativne ljude od “običnih smrtnika”.  To je sposobnost pravljenja veza i spajanja stvari, koncepata, ideja i elemenata na potpuno nove načine. To možemo shvatiti kao spajanje nespojivog nametanjem veza i odnosa, a sve to omogućava viđenje novih fenomena, za koje je većina slepa. Leonardo da Vinči je napravio forsiranu vezu između zvuka zvona i kamena koji ulazi u vodu. Time je došao do saznanja da se zvuk rasprostire u talasima. Nikola Tesla je nametnuo vezu između zalazećeg sunca i motora koji je kasnije omogućio nastanak njegovog asinhronog motora tako što je rotirao magnetno polje unutar motora kao što se Sunce rotira oko Zemlje iz naše perspektive.

6. Posmatrati “drugu stranu”. Čuveni fizičar i filozof Dejvid Bom je verovao da geniji imaju sposobnost drugačijeg razmišljanja zato što dobro tolerišu ambivalentnost između različitih, suprotstavljenih i suprotnih pojmova, ideja i koncepcija. U prosečnom umu oni izazivaju ono što psiholozi nazivaju kognitivna disonanca (neprijatan osećaj u umu koji se javlja kada se u njemu nađu protivurečne i suprotstavljene misli). Međutim, upravo takvo stanje je “plodno tlo” za nastanak novih ideja i kreativni ljudi se trude da ga iskoriste.

Danski fizičar Nils Bor je verovao da ukoliko držimo dva suprotstavljena misaona polariteta zajedno u umu i uspemo da zaustavimo misaoni proces, tada ćemo biti u prilici da odemo u “višu svest”. To je mentalno stanje koje su proučavale analitička i transpersonalna psihologija, a odlikuje se prevazilaženjem uobičajenog budnog stanja (ega) i problema sa kojima se suočavamo na tom nivou. Slična zapažanja možemo naći i kod antičkog grčkog filozofa Heraclitusa i njegovoj doktrini jedinstva suprotnosti, dok se sa pravom ukazuje da su te ideje još starije i da se mogu pronaći u drevnim civilizacijama Istoka.

Suspendovanjem misaonog procesa mi dozvoljavamo inteligenciji koja se nalazi “iznad” misli da deluje i da nas odvede na potpuno novi nivo kognicije. Ukrštanjem misaonih polariteta stvaraju se preduslovi za rađanje novih polaznih pretpostavki, ideja ikoncepcija. Bohrova veština da doživi svetlost i kao čestice i kao talase energije je doprinela razvoju principa komplementarnosti i razvoju kvantne fizike.

7. Posmatrati “druge svetove”. Grčki filozof Aristotel je smatrao sposobnost kreiranja metafora znakom visoke inteligencije, kreativnosti i obdarenosti. Uočavanje paralela između dve izdvojene sfere realnosti ga je navelo da potraži zajedničke elemente i da proba da primeni rešenje iz jedne u drugu. Pronalazač Aleksandar Grejem Bel je analizirao način na koji funkcioniše ljudsko uhoi postavio je čuveni zahtev: ukoliko bi uspeo da varira električne impulse kao što se gustina vazduha menja tokom produkcije zvuka, onda bi mogao da transportuje zvuk telegrafski. 1876. godine je patentiran telefon kao pronalazak koji je objedinio te dve logike. I Albert Ajnštajn je objašnjavao mnogo sopstvenih apstraknih principa tako što je pronalazio pogodne analogije i metafore.

8. Tražiti ono što ne planiramo da pronađemo. Kada god pokušamo nešto da rešimo i ne uspemo, na kraju ipak uradimo nešto drugo. Koliko god prethodna rečenica zvučala očigledno, ona predstavlja prvi princip kreativne slučajnosti. Mnoge ideje i izumi su nastali kada su istraživači pokušali da reše neki inicijalni problem koji je potpuno drugačiji u odnosu na istraživačko rešenje i patent do kojeg su došli. Dok je pokušao da reši problem pravljenja karbonskog vlakna za sijalicu, Tomas Edison se igrao sa užetom i ono mu je često bilo u rukama. Uvrćući to uže došao je na ideju da isto učini i sa karbonskim vlaknom. Dakle, unapred utvrđene agende i planovi mogu ograničiti ljude i onemogućiti ih da dođu do inovativnih rešenja. Kreativni ljudi su kreativni zato što znaju kakoda misle, umesto o čemu ili štada misle.

9. Probuditi timski duh. Izreka “više glava je pametnije od jedne”je postala konvencionalna mudrost. Međutim, ono što je problem sa upotrebom tima ljudi u rešavanju nekog problema je stvaranje timske atmosfere i negovanje timskog duha, kolegijalnosti i iskrene saradnje. Kooperativna atmosfera mora da se gradi i održava da bismo došli do situacije gde je 1+1=3.

Autor: doc. dr Mladen R. Perić
nastavnik na Visokoj školi modernog biznisa.

Ako ste identifikovali da su vam potrebne dodatne preduzetničke kompetencije, upišite Visoku školu modernog biznisai studirajte u Beogradu po najsavremenijim studijskim programima ili se prijavite na intenzivni kurs Pokreni svoj biznis