3, 2, 1 i počeo je kurs „Web dizajn – Uvod u HTML, CSS, JavaScript“ u Visokoj školi modernog biznisa
11.10.2017.
Osnovne strategije kreativnog mišljenja – II deo
11.10.2017.

Osnovne strategije kreativnog mišljenja – I deo

Ako ste se nekada zapitali kako razmišljaju kreativni ljudi i kako su došli do revolucionarnih preduzetničkih, ali i naučnih, umetničkih i inženjerskih ideja koje su im promenile život, onda je naredni tekst za vas. U njemu ćemo se baviti zajedničkim pristupima i strategijama koje u različitoj meri koriste gotovo svi kreativni ljudi. Naravno, iako navedene strategije imaju različit pristup i različite tehnike, one nisu suprotstavljene i preporučuje se njihova kombinovana upotreba i odabir najbolje za konkretnu problemsku situaciju koju treba rešiti. Takođe, o svakoj strategiji se može napisati i obiman tekst, dok ćemo mi ovde samo spomenuti suštinu svake jer smo prostorno ograničeni. Strategije će biti podeljene u dve tematske grupacije i ukupno će ih biti devet. Dakle, da ne dužimo, osnovne strategije kreativnog mišljenja su:

I Videti ono što drugi ne vide. U prvu grupu strategija spadaju one koje kreativni ljudi koriste za generisanje mnoštva različitih perspektiva, uglova posmatranja i rešenja. Tu se koriste različite tehnike za posmatranje samog problema, uključujući i vizuelna pomagala. U okviru ovog pristupa su se iskristalizovale sledeće strategije:

1. Znati kako da posmatramo. Genijalne ideje obično nastaju kada pronalazač sagleda problem na potpuno drugačiji način u odnosu na konvencionalnu (standardnu) percepciju. Na primer, poznati umetnik Leonardo da Vinči je smatrao da je jedini ispravan pristup u pronalaženju novih ideja restrukturiranje problema na što više različitih načina. Njegov pristup je bio da prvo posmatranje i analiza problema nije dovoljno objektivna i da je opterećena mnoštvom pretpostavki, teorija i koncepcija koje često dolaze iz njegovog nesvesnog uma. Drugim rečima, mislio je da predmetu treba da pristupi na novi način – svesno, zaobilazeći stečena ubeđenja koja se automatski aktiviraju u nesvesnom. Prilikom analize problema, on je relativno brzo prelazio sa pristupa na pristup i sa svakom iteracijom njegovo razumevanje problema se produbljivalo, da bi na kraju došao do jezgra problema. Na sličan način je i Albert Ajnštajn došao do teorije relativiteta, koja u suštini predstavlja kombinaciju i interakciju različitih perspektiva.

Ono što je inače svojstveno genijima je da oni ne pristupaju istraživačkom problemu reproduktivno. To znači da probleme ne smemo rešavati na osnovu sličnih problema koji su rešavani u prošlosti. U principu, interpretacija problema kroz “stara sočiva” odvodi istraživača od željenog ishoda. Da bi rešio problem, istraživač mora da napusti konvencionalni pristup tom problemu i da ga rekonceptualizuje. Kombinovanjem različitih pristupa, kreativni istraživači ne dolaze samo do inovativnih rešenja. Oni mogu u tom procesu i da definišu nove istraživačke probleme.

2. Učiniti sopstvene misli vidljivima. Eksplozija kreativnosti u umetnosti, nauci, kulturi i drugim oblastima u renesansnom periodu sa može, između ostalog, pripisati i razvoju alternativnih prikaza problemskih situacija. Jedan od tih načina je i vizuelno prikazivanje problema pomoću crteža, slika, dijagrama i grafika (npr. čuveni dijagrami pominjanog Leonarda da Vinčija i Galileo Galileja). Do tog doba, problemi su predstavljani verbalno, ili su se koristili matematički iskazi.

U praksi se pokazalo da većina inovatora od rane mladosti razvija veštinu vizuelnog i prostornog predstavljanja informacija, što im daje potrebnu fleksibilnost za nove načine rešavanja problema. Ajnštajn je na primer formulisao problem na kojem je radio na što više načina, uključujući tu i dijagramsko predstavljanje situacija. On je takođe uglavnom rezonovao u vizuelnim i prostornim koordinatama, dok reči, brojevi i drugi jezički simboli, po njegovim rečima, nisu igrali značajnu ulogu u njegovim misaonim procesima.

Nastaviće se…..

Autor: doc. dr Mladen R. Perić
nastavnik na Visokoj školi modernog biznisa.

Ako ste identifikovali da su vam potrebne dodatne preduzetničke kompetencije, upišite Visoku školu modernog biznisa i studirajte u Beogradu po najsavremenijim studijskim programima ili se prijavite na intenzivni kurs Pokreni svoj biznis