Visoka škola modernog biznisa sa učenicima Pravno-birotehničke škole prisustvovala je Prolećdanu
16.05.2017.
Organizacija je ključ uspeha
19.05.2017.

Narcis u zagrljaju medija

Čovek je oduvek bio inspirisan božanskim i nadprirodnim pojavama. Mitovi postoje u svim civilizacijama i zaokupljaju našu imaginaciju. Od najranijeg vremena čovek je koristio simbole i mitove da bi izrazio svoje iskustvo stvarnosti, koja prevazilazi fizičku realnost koja ga okružuje. Oživljavanje mitskih elemenata putem medija kao što su bilbordi, televizija, časopisi, internet, dovelo je do uspostavljanja novih relacija mitologije i imaginacije. Mediji imaju veliku moć i uticaj na formiranje: verovanja, stavova, mišljenja i stilova života. Proučavajući istoriju od starih Grka preko Mikelanđela i  Renesanse, pa do današnjeg modernog doba, provlači se mit lepote stvarajući novi tip kulture, narcističke kulture. Savremeno društo putem medija stvorilo je samodovoljnog „savršenog“ čoveka – narcisa. Standardi lepote koji se promovišu putem medija predstavljaju imaginaciju i marketinški trik. Suprotnost imaginaciji jeste kritičko mišljenje koje je neophodno da bi nas povezalo sa spoljnim svetom, napravila jasnu granicu između naših fantazija i želja i onoga što dolazi spolja.

Masovni mediji pružaju podršku narcistićkim snovima o slavi i sjaju i na taj način ohrabruju prosečnog čoveka da se poistoveti sa zvazdama, sve više mu otežavajući da prihvati banalnosti svakodnevnog života.

Helenski mit o Narcisu se bavi jednom činjenicom ljudskog doživljaja. Narcis potiče od helenske reči narcosis, što znači otupelost. „Narcis je bio sin rečnog boga Kefisa i Leripe. „dok je narcis još bio dete, prorok Tejresija mu je predskazao da će doživeti duboku starost ako sebe nikada ne vidi. Narcis je odrastao i postao lep mladić koga bi zavoleo svako, ali toliko gord i hladan da ga je neki mladi čovek prokleo da voli ono što ne može postići. Jednoga dana Narcis je sedeo kraj jezera koje je stvorio izvor na brdu Helikonu. Pogledao je u vodu i spazio svoj lik, koji se odslikavao lepotom kakvu čovek može samo poželeti. Neprimetno počeo je da voli svoju sopstvenu sliku, koja očigledno nije mogla da mu uzvrati ljubav. Narcisa je naposletku zamorila uzaludnost njegove ljubavi pa se pretvorio u cvet sa žutim i belim laticama koji je po njemu nazvan – Narcis.

Zanimljivo istraživanje…

Ilustracije radi, pozvaćemo se ovde na istraživanje sprovedeno na jednom od američkih univerziteta (Western Illinois University), o oblicima ponašanja korisnika na Fejsbuk društvenoj mreži, koja pokazuju karakteristične elemente “društvenog” narcizma, realizovanog na uzorku od 294 studenta, od 18 do 65 godina starosti.

Rezultati ovog istraživanja, kako se navodi u Gardijanu, manifestuju direktnu povezanost između broja prijateljstava ostvarenih na ovoj mreži i potvrđuju da je reč o narcisoidnom korisniku profila, koji pokazuje socijalno poremećeno (socially disruptive) ponašanje.

Možemo zaključiti da društvene mreže izazivaju narcizam. Čak i da ga ne izazivaju, one ga samo podržavaju u razvutku, a time i potpiruju taj već postojeći, narcisoidni obrazac ponašanja i razmišljanja, ili čak narcizam kao poremećaj ličnosti čine sve prisutnijim u sklopu te ličnosti i njenog profila na društvenim mrežama. Narcizam kao ljubav prema sebi i sopstvenoj ličnosti nije negativna pojava, ali je negativna kada osoba ne primećuje svoje mane i kada je previše zaokupljena sobom i svojim izgledom, te ga stavlja u prvi plan kao svoju jedinu vrednost.

Posetite naš sajt http://mbs.edu.rs/  i pročitajte još interesantnih blogova.

Informišite se koje kurseve organizujemo http://mbs.edu.rs/kursevi/

Autor: Doc. Dr Aleksandra Brakus