Intervju Crnogorskog dnevnog lista „DAN“ sa profesorima Visoke škole modernog biznisa
13.06.2018.
Laureat Biznis partner 2018 – Visoka škola modernog biznisa
20.06.2018.

Muhamed Ali: više od sportske ikone

Kada će da postoji još jedan borac koji piše pesme, predviđa runde, pobeđuje sve i svakoga, zasmejava ljude, dovodi ih do suza, i još je visok i izuzetno lep kao ja? U istoriji sveta, od početka vremena, nikad nije bilo boksera poput mene.

Muhamed Ali

Muhamed Ali nije bio “samo” najveći sportista XX veka kako ga je 1999. proglasio magazin Sports Illustrated. Muhamed Ali je bio je jedan od najvećih i najvažnijih ljudi XX veka. Iako sportista po profesiji, on je promenio istoriju čovečanstva. Zbog njega su dogovarana kratkotrajna primirja  tokom ratova, menjani društveni običaji, marketing strategije, naslovnice časopisa. Zbog njega se ustajalo usred noći, protestovalo, plakalo i smejalo. Autorizovana i najkompletnija biografija Muhameda Alija, koju je napisao njegov službeni biograf Tomas Hauzer, predstavlja napet i uzbudljiv roman o junaku koji je celog svog života prkosno govorio u lice nepravdi i smrti – NE! Rođen je kao Kasijus Marselus Klej Junior 17. januara 1942. godine i pod tim imenom je 1960. godine postao olimpijski šampion u poluteškoj kategoriji u Rimu. Nepune 4 godine kasnije postaje profesionalni prvak sveta u teškoj kategoriji, a kasnije i trostruki profesionalni prvak sveta postavši bokser koji je opovrgao opšte prihvaćenu krilaticu za borce teške kategorije „da se oni nikad ne vraćaju na šampionski presto“.  Nakon što se pridružio Naciji islama navukao je na sebe bes mnogih Amerikanaca i tada je svoje ime promenio u Muhamed Ali, ime po kojem je i danas najprepoznatljivija osoba u istoriji bokserske veštine.

„Muhamed Ali – životna priča“ Tomasa Hauzera detaljno opisuje žitvotni put jednog neponovljivog čoveka, od najranijeg detinjstva i odluke da će se baviti boksom, do poznog životnog doba kada se borio sa Parkinsonovom bolešću. Ubrzo nakon osvajanja olimpijskog zlata Ali je prešao u profesionalce, gde je nakon kratke saradnje s bokserskom legendom Arčijem Murom, odlučio da otpočne saradnju sa Anđelom Dandijem, koji će mu biti trener do kraja karijere. Pod njegovim vođstvom je Muhamed Ali (tada kao Kasijus Klej) samo 3 godine nakon prelaska u profesionalce postao prvi izazivač strašnog šampiona Sonija Listona, bivšeg zatvorenika čijom je karijerom upravljala mafija. Upravo oko prvog meča s Listonom počela se stvarati legenda o zgodnom i mladom crnom bokseru od čijih je udaraca brži bio jedino njegov jezik. Kasijus je zabavljao medije i izluđivao Listona svojim pesmicama i uveravao ceo svet da će srušiti šampiona:

– Lebdim kao leptir i ubadam kao pčela. Ruke ne mogu udariti ono što oko ne vidi! – bila je čuvena rečenica kojom je Kasijus objasnio svoj stil u ringu.

Premalo je stranica u knjizi u okviru kojih bi se opisala celokupna atmosfera i sve što je pratilo pojedine istorijske mečeve Muhameda Alija. Zato želim da vas uputim na dokumentarne filmove koji prikazuju sve što je pratilo mečeve između Muhameda Alija i Džoa Frejzera (čuveni „Triler u Manili“[1]), odnosno, Alija i Džordža Formana („The Rumble in the Jungle“[2]). Nakon Manile i borbe sa Džoe Frejzerom, Ali je trebao da završi karijeru, ali mu to njegov borbeni duh nije dozvolio. U sledećih šest godina Ali će još deset ulaziti u ring, izgubiti titulu od Leona Spinksa i ponovo je osvojiti protiv istog boksera, dobiti žestoke batine od bivšeg sparing partnera Larija Holmsa[3] u zadnjem pohodu na titulu, kad su prvi simptomi Parkinsonove bolesti već bili vidljivi. Karijeru je napokon završio porazom od Trevora Berbika 1981. godine u sasvim nepotrebnom meču na Bahamima. Samo tri godine nakon povlačenja dijagnostikovana mu je Parkinsonova bolest s kojom se borio sve do smrti (3. jun 2016. godine) i koja je polako oduzimala njegove telesne funkcije sve dok nije ostao prikovan za krevet. Okrutnom ironijom sudbine, nekad najbrži i najglasniji čovek na svetu nije mogao ni da hoda ni da govori.

 

Muhamed Ali je bio izvanredan bokser, ali ono zbog čega je bio najveći krije se u njegovu životu izvan ringa. Nije odbio uslugu ni jednoj osobi koja je to od njega zatražila. I ne radi se tu o milionima dolara koje je podelio, milionima autograma koje je potpisao ili čak ni o petnaestorici američkih talaca čije je oslobađanje iz Iraka izdejstvovao 1989. godine. Njegov trening kamp bio je otvoren za svakog. Ako je mogao pomoći, makar samo rečima utehe, Muhamed Ali je to rado činio.

 

Ostale teme iz sveta sporta možete pratiti na blogu MBS-a.

Upišite Visoku školu modernog biznisa www.mbs.edu.rs i dođite da zajedno analiziramo karijere uspešnih sportista!

Autor: Doc. dr Jelena Lukić,nastavnik Visoke škole modernog biznisa

 

[1]http://www.imdb.com/title/tt1330059/?ref_=nv_sr_2

[2]http://www.imdb.com/title/tt0255558/?ref_=nv_sr_5

[3]dokumentarni film ESPN „MuhamediLari“ na linku: http://www.imdb.com/title/tt1484443/