Beč – jedan od najlepših gradova na svetu
04.04.2017.
Zdrav život
10.04.2017.

Mentalne prepreke preduzetništva

U prethodnom blogu u kojem smo se bavili karakteristikama uspešnih preduzetnika identifikovali smo da su hrabrost i spremnost za preuzimanje rizika glavna prednost u preduzetništvu. Takođe, uočili smo i da većina preduzetnika nije postala uspešna iz prvog puta, odnosno da je uspehu često prethodila serija neuspeha. Za razliku od prethodnog bloga gde smo se bavili poželjnim ličnim osobinama preduzetnika, ovde ćemo se poslužiti suprotnim pristupom: pokušaćemo da identifikujemo mentalne prepreke (barijere) i greške u promišljanju koje nas mogu odaljiti od preduzetničkih uspeha.

Mentalne prepreke su interne psihološke barijere koje nam ne dozvoljavaju ili umanjuju šansu da razvijemo preduzetnički duh. Na prvom mestu je strah od neuspeha kao faktor koji blokira našu preduzetničku inicijativu, a na drugom mestu su kognitivne pristrasnosti (sistematski obrasci devijacije od racionalnog prosuđivanja i na osnovu toga izvođenja nelogičnih zaključaka).

Ne ulazeći u uzroke straha od neuspeha (kao što su recimo kritički nastrojeni ljudi iz našeg najbližeg okruženja u periodu odrastanja i nedostatak njihove podrške), možemo reći da on može imati parališući uticaj i da je faktor koji sigurno “potpisuje najviše smrtnih presuda” preduzetničkim idejama.

Pokazatelji da imamo problem sa strahom od neuspeha su sledeći:

  1. Nespremnost da probamo nove stvari i da učestvujemo u novim društvenim situacijama i izazovnim projektima,
  2. Samo-sabotaža, odnosno aktiviranje nesvesnih barijera,
  3. Konstantno odlaganje početka novog projekta,
  4. Aktiviranje straha i anksioznosti na pomisao o započinjanju novog poslovnog poduhvata,
  5. Perfekcionizam – nespremnost da započnemo novi preduzetnički poduhvat, ako nismo potpuno sigurni da će sve biti onako kako smo zamislili (što je u praksi teško obezbediti),
  6. Nedostatak samopouzdanja,
  7. Izmišljanje uslova koje je neophodno zadovoljiti pre nego što započnemo preduzetnički poduhvat.

Kognitivne pristrasnosti su greške u promišljanju koje su definisali 1972. godine psiholozi Amos Tversky i Daniel Kahneman i one čine jednu od okosnica pravca u psihologiji koji se naziva biheviorizam. Kognitivne pristrasnosti su sveprisutne, mogu da nas spreče u objektivnom sagledavanju realnosti i predstavljaju jedan od osnovnih uzroka poslovnih neuspeha. U nastavku navodimo neke od značajnijih kognitivnih pristrasnosti:

  1. Sidrenje (anchoring bias) – davanje najvećeg značaja prvim informacijama o nekom fenomenu. To znači da posmatrač “emocionalno investira” u prve informacije i nije spreman da prihvati naknadne informacije koje se razlikuju od inicijalnih.
  2. Heuristika dostupnosti (availability heuristics) – davanje prevelikog značaja lako dostupnim informacijama. U ovom slučaju, obraćamo pažnju na mali broj bliskih i živopisnih informacija, a zanemarujemo rezultate istraživanja sprovedenih na velikom broju slučajeva.
  3. Uticaj grupnog mišljenja (bandwagon effect) – Nekritičko usvajanje grupnog uverenja ako ga deli veliki broj ljudi.
  4. Predimenzionirano samopouzdanje (overconfidence) – oslanjanje na sopstvene sposobnosti u domenima u kojima ne posedujemo kompetencije.
  5. Izbori u skladu sa uverenjima (choise-supportive bias) – iluzija da su sopstveni izbori najbolji i da su sopstvena uverenja najbolja osnova za donošenje odluka.
  6. Iluzija obrazaca (clustering illusion) – tendencija grupisanja fenomena u unapred kognitivno utvrđene grupe.
  7. Efekat noja (ostrich effect) – bežanje i skrivanje od nepovoljnih događaja i informacija.
  8. Preterano davanje važnosti inovacijama (pro-innovation bias) – precenjivanje vrednosti tehničko-tehnoloških inovacija i njihovog potencijala za stvaranje nove ekonomske vrednosti.
  9. Tendencija generalizovanja ekstremno uspešnih slučajeva (survivorship bias) – uverenje da možemo ponoviti velike i retke uspehe.
  10. Svrstavanje fenomena u stereotipe (stereotyping) – očekivanje da će novi fenomeni da se ponašaju u skladu sa prethodno definisanim grupama.

Navođenjem ovih deset najčešćih kognitivnih pristrasnosti (i kratkim objašnjenjima) se njihova lista naravno ne iscrpljuje. Sve zainteresovane koji žele dodatno da se upoznaju sa kognitivnim pristrasnostima upućujem na knjige i naučne i stručne članke koje se bave ovom problematikom. Na kraju, zaključak se sam nameće: moramo osvestiti i prevazići što više prethodno navedenih mentalnih barijera kako bismo sveli preduzetničke greške na minimum i postali uspešni preduzetnici.

Autor: doc. dr Mladen R. Perić
predavač na Visokoj školi modernog biznisa.

Ako ste identifikovali da su vam potrebne dodatne preduzetničke kompetencije, upišite Visoku školu modernog biznisa i studirajte u Beogradu po najsavremenijim studijskim programima

ili se prijavite na intenzivni kurs Pokreni svoj biznis