Idiomi sa životinjama u engleskom jeziku
15.01.2018.
Predavanje: Oslobađanje straha od javnog nastupa
19.01.2018.

Mančester Junajted i Aleks Ferguson

Posebno mesto u istoriji fudbalskog kluba Mančester Junajted zauzima tužno sećanje na 6. februar 1958. godine, dan kada je u Minhenu došlo do tragičnog pada aviona sa ekspedicijom engleskog kluba, nakon utakmice sa Crvenom Zvezdom u Beogradu odigranom samo dan ranije. U avionu je bilo 44 putnika, od kojih je nažalost 23 izgubilo svoje živote, a među tragično poginulima je bilo 8 igrača Mančester Junajteda, čuvenih „Bezbijevih beba“. To su kapiten Rodžer Birn, Lijam Vilan, Dejvid Peg, Mark Džons, Edi Kolman, Tomi Tejlor, Džef Bent i Dankan Edvards (najtalentovaniji igrač u toj generaciji).

Menadžer ekipe Met Bezbi pretrpeo je teške povrede, a legenda kluba Bobi Čarlton dobio je potres mozga. Surova igra sudbine je potisnula u drugi plan sportski aspekt tj. plasman Mančester Junajteda u polufinale tadašnjeg Kupa Evropskih Šampiona nakon ukupnog rezultata 5:4 u duelu sa beogradskom Crvenom Zvezdom. I veličanstven revanš meč u Beogradu 5. februara 1958. godine, u kojem je uživalo preko 50.000 gledalaca, (završen rezultatom 3:3) je izgubio svoj značaj nakon strašne nesreće dan kasnije u Minhenu. Ispostavilo se da bi totalni rezultatski preokret u sportskom smislu, doneo ne samo uspeh fudbalera Crvene Zvezde već bi spasao fudbalere Mančester Junajteda velike tragedije samo dan kasnije. Avion je tri puta pokušavao da uzleti sa piste minhenskog aerodroma, a treći i poslednji pokušaj poletanja sa zavejane piste je bio i koban. Avion je proleteo kroz ogradu i udario u zgrade, sa kobnim posledicama po 23 člana posade i neizmernu bol njihovih porodica.

U čast ovog tima Mančester Junajteda, Crvena Zvezda je uputila Evropskoj fudbalskoj federaciji predlog da Mančester Junajted postane počasni šampion Evrope, ali je UEFA takav zahtev odbila uopšte se ne vodeći humanim i emocionalnim motivima. Svojevrsnu sportsku pravdu i satisfakciju Mančester Junajted je dočekao deset godina kasnije, 1968. godine kada je osvojen Kup Evropskih Šampiona sa restauriranom ekipom „Bezbijevih beba“, na čelu sa menadžerom ser Metom Bezbijem i Bobijem Čarltonom, koji su preživeli minhensku tragediju. Opisana minhenska tragedija[1] je zauvek zbližila beogradske „crveno-bele“ sa mančesterskim „crvenim đavolima“. Otuda svakako i u današnje, moderno doba, svaki pomen imena Mančester Junajteda izaziva posebnu emociju kod svih zaljubljenika u fudbalsku igru na teritoriji Srbije. Za takve ljubitelje fudbala, sport ima znatno širu dimenziju koja prevazilazi okvire današnjih (često lukrativno motivisanih) pogleda na fudbal. Nakon uspeha 1968. godine, usledile su ne previše uspešne godine za Mančester Junajted (sedamdesetih godina XX veka, Liverpul je bio suvereni vladar i engleskih i evropskih terena), tako da rezultati nisu bili na nivou na koji su navikli navijači Mančester Junajteda. Prekretnica je bila 1986. godine kada je za menadžera Mančester Junajteda postavljen Škotlanđanin Aleks Ferguson. Fergusonov početak u Junajtedu nije bio baš slavan, naprotiv, prvih pet godina je bilo ispunjeno više razočaranjima i neuspesima, ali ispostavilo se da je Fergusonova era trajala čitavih 26 godina.

„Moja autobiografija“ Aleksa Fergusona govori o tome kako je Ferguson tokom svoje karijere u Mančester Junajtedu, duge 26 godina (osvojivši 13 titula šampiona Engleske, dve Lige šampiona – 1999. i 2008. godine, Kup pobednika kupova 1991. godine, 9 domaćih kupova, 10 superkupova i 2 titule svetskog prvaka) jedan problematičan klub pretvorio u svetski poznat brend. Sam Ferguson je za knjigu rekao „Moja autobiografija je knjiga o fudbalu, a ne samo tornado vesti„. Međutim, knjiga Aleksa Fergusona je mnogo više od knjige o fudbalu. „Moja autobiografija“ daje poseban doprinos teoriji i empiriji menadžmenta, te se može smatrati i priručnikom za menadžere, odnose sa javnošću i korporativno upravljanje. Kroz Fergusonovo pripovedanje, čitaoci će se upoznati sa organizacijom jednog velikog fudbalskog kluba kakav je Mančester Junajted, radnim i profesionalnim navikama fudbalera, njihovim karakterom i ponašanjem u svlačionici i javnosti, ulogom menadžera i agenata prilikom kupovine i prodaje fudbalera, ulaganjima fudbalskog kluba u obrazovanje i školovanje novih generacija od kojih klub očekuje mnogo u budućem periodu. Ova knjiga predstavlja i praktični putokaz za iskazivanje liderskih veština u organizaciji, jer se Ferguson kroz svoj odnos sa igračima pokazao kao izuzetan lider. Takođe, svoju vrednost „Moja autobiografija“ nalazi i na polju psihologije, jer Ferguson ukazuje i na psihološke i taktičke igrice koje je redovno primenjivao u odnosu sa protivničkim igračima (ali i sudijama) u cilju ostvarenja dobrih rezultata. Mudrosti kojima se služio i jasno izgrađen čvrst, autoritativan stav prema okolini su Fergusona promovisali u najvećeg lidera među menadžerima modernog fudbala. Nije tajna da je Škotlanđanin osoba teške naravi i vrlo problematičnog karaktera, koji ga je dovodio u sukob sa mnogim zvezdama koje su „prodefilovale“ za vreme njegovog dvadesetšestogodišnjeg mandata: Erik Kanton, Roj Kin, Rud van Nistelroj, Dejvid Bekam, Vejn Runi samo su neki od igrača čiji sukobi sa Fergusonom su bili u epicentru medijske pažnje. U samoj knjizi nema mnogo kontroverznih detalja koji opisuju pomenute sukobe sa velikim zvezdama Mančester Junajteda, jer je Ferguson vešto izbegao da opiše razmimoilaženja sa igračima koja sa bila predmet medijskih spekulacija u prošlosti.

Ostale teme iz sveta sporta možete pratiti na blogu MBS-a.

Upišite Visoku školu modernog biznisa www.mbs.edu.rs i dođite da zajedno analiziramo metode rada menadžera vodećih svetskih klubova.

Autor: Doc. dr Jelena Lukić

[1] 2011. godine je snimljen film „United“ motivisan svim događajima tragične avionske nesreće „Bezbijevih beba“ u Minhenu (http://www.imdb.com/title/tt1777034/)