Vasić i Beđik osvojili srebro na Svetskom kupu u Poznanju
21.06.2017.
Unapređenje ljudskih potencijala u organizacionoj bezbednosti
23.06.2017.

Globalizacija i umetnost

Muzika, pozorište, televizija, filmovi, poezija, pesme, skulpture, fotografije itd., predstavljaju umetnost i osnovni oblik komunikacije u svakom društvu. Umetnost nam može ukazati na naša najdublja osećanja, zadovoljstvo, može nas tešiti u vreme tuge, zabaviti, može nas privući ili ubediti na ovaj ili onaj način. Ona nikada kao takva nije bila marginalizovana. Reklame koriste umetničke tvorevine. Filmovi i muzika predstavljaju veliki biznis, kao i industrija knjiga. Internet postaje efektivan prenosnik  raznovrsnih umetničkih tvorevina.

Težimo ideji da nam umetnost daruje lepe trenutke koji su harmonični, prijatni i zabavni. Ali umetnost je vezana i za velike ekonomske interese, stoga kvalitet koji je pripisan nekom umetničkom delu je relativan koncept. U okviru svake pojedinačne oblasti umetničkog stvaranja postoje ogromne razlike u kvalitetu, a ljudi koji se osećaju vezanim za određene žanrove veruju da znaju zašto su neka dela iz tih žanrova bolja od drugih. Nije lako razumeti ove kriterijume, jer se razlikuju od društva do društva i od perioda do perioda.

Umetnost kao specifičan oblik ljudske komunikacije, često se dešava na specifičnim mestima koja nam govore da se nešto posebno događa. Ta mesta su pozorišta, galerije itd. Umetničko delo postoji kao poseban društveni fenomen, poput koncerta ili filma, međutim, obično je deo drugih društvenih aktivnosti ili interesa. Crkva i dvor su uvek integrisali umetnost u svoje aktivnosti, često ne bez određene svrhe. Estetska produkcija danas je u velikoj meri integrisana u proizvodnju potrošne robe, što je posledica ekonomskog uticaja i proizvodnje robe koja se sve brže i brže proizvodi i proizvoda koji sve brže i brže zastarevaju da bi se javila potreba za što većom kupovinom proizvoda na tržištu.

Uticaj ekonomske globalizacije na kulturu u celom svetu je veliki. Nemoguće je baviti se pozorištem i izučavati ga nezavisno od društvenih i kulturnih fenomena kao što je globalizacija.

Globalizacija označava ekonomski, politički i kulturni proces koji je omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta.

Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Navike, običaji i kultura dolaze sa protokom robe, kapitala i ljudi preko državnih granica. Ovakvi procesi izazivaju različite reakcije, neki to vide kao pozitivan razvoj, jer obogaćuje već postojeću kulturu, a neki u novoj kulturi vide pretnju već utvrđenim vrednostima. Globalizacija pruža mnogo, ona otvara nova pitanja u svetu u kome živimo, u našem neposrednom okruženju, svakodnevnom životu i nama samima.

U kulturnom aspektu proces globalizacije doprinosi otvaranju granica lokalnih kultura i političkih zajednica i doprinosi razvoju jedne globalne kulture povezujući različite kulture, različitih zemalja i regiona.

Očigledno je da se današnja pozorišta takmiče sa filmskim industrijama. U Indiji, u sveri pozorišta grupe posvećenih mladih ljudi u skoro svakom gradu počele su da predstavljaju ulične predstave na aktuelne teme. Svakog dana aktivno je skoro 7000 grupa. Sve kategorije ljudi su uključene, od radnika do studenata, od profesora do profesionalnih glumaca i političkih agitatora. Obično se te predstave izvode van kancelarije za vreme pauze za ručak ili posle radnog vremena. Uveče i za vreme praznika, festivala i vašara, ulični ćoškovi i otvoreni prostori su idealna mesta za izvođenje predstava.

Broj gledalaca varira između nekolicine i nekoliko stotina. Izvođači lako mogu dopreti do 400 – 500 ljudi na otvorenom prostoru i u prometnim ulicama bez upotrebe bilo kakvog ozvučenja.

Svaka država u Indiji je ponosna na raznolikost narodnog pozorišta koje se razlikje od pozorišta koje je poznato na Zapadu. U Aziji postoji tradicija lutkarskih pozorišta, lutkama se pripisuje ritualna vrednost. Ovaj fenomen je prisutan od Japana do Turske.

“Pagoda” festival u Burmi je i dalje impresivni varijetet kao što je bio nekad, ali sada kombinuje religiozne rituale, pop pesme, tradicionalni ples, moderne predstave, komične skečeve i klasičnu dramu. Na ovom festivalu održavaju se predstave na pozornici od deset uveče do sedam sati sledećeg jutra. Uprkos satelitskoj televiziji i drugim kulturnim događajima i drugim vrstama zabave, publika želi da vidi slavne ličnosti koje izvode, improvizovane šale komedijaša i da učestvuje u zajedničkom iskustvu provoda koji traje celu noć.

Dramsko udruženje sastavljeno od starijih izvođača želi da zadrži tradicionalni sadržaj i spreči uticaj trendova koji dozvoljavaju pop muziku.

Segment kulturnog tržišta koji se na ovaj način pokriva smanjuje se zbog pojačanog uticaja pop muzike na segment publike koju čine mladi koji traže da zadovolje svoje potrebe na drugim mestima a ne u problemima drevnih prinčeva i princeza i tradicionalnim pozorišnim predstavama.

U svojoj knjizi „Lexus i maslina – razumevanje globalizacije“ Thomas L. Friedman piše: „Jer, uz snagu i brzinu globalizacije kakva je danas, kulture koje ne budu dovoljno otporne biće zbrisane kao i sve žive vrste koje se ne mogu prilagoditi promenama u svom okruženju.“

Posetitite sajt Visoke škole modernog biznisa – UPIS JE U TOKU !!!

Autor: Doc. Dr Aleksandra Brakus